ПУ Сунце

grb_srbje
  • +381 (32) 712-363
  • инфо@пусунцегм.срб
  • Пон - Пет: 05:30 - 16:30
  • Vesti

Адаптација деце на вртић

Период прилагођавања никад не протиче без тешкоћа. Како их превазићи?

Шта ви као родитељ можете да очекујете од вртића?

У васпитној групи дете ће имати прилику :

  • – да развије осећај припадности,
  • – да научи да одложи своје потребе,
  • – да реално процени своје вредности и слабости,
  • – да научи да дели ( играчке, љубав… ),
  • – да учи од друге деце,
  • – да упозна и друге одрасле особе и схвати да се оне разликују,
  • – да развија толерантност и да научи да поштује разлике,
  • – да постане свесно да и друга деца имају бриге, страхове, осећања,
  • – да се адекватно припреми за школу…

ШТА НИЈЕ ДОБРО ЧИНИТИ У ПОЧЕТКУ ?

  • – не преувеличавајте значај поласка у вртић,
  • – третирајте полазак у вртић као нормалну ствар у животу вашег детета
  • – објасните детету да је вртић његов “посао“ као што ви имате свој,
  • – не причајте непрестано о вртићу,
  • – не претите вртићем,
  • – не показујте узнемиреност,тугу, страх, али ни претерану радост,
  • – не дозволите да првих дана дете у вртић води неко други, ви сте његов родитељ!,
  • – не напуштајте дете нагло, бежећи, али и не продужавајте опраштање бесконачно,
  • – када дођете по дете у вртић, не гњавите га с врата питањима:“Шта сте радили?“
  • – не критикујте га ако првих дана не остане само у вртићу.

 

ШТА ЈЕ КОРИСНО ЧИНИТИ У ПОЧЕТКУ ?

  • – поведите рачуна о томе да дете у вртић долази наспавано и одморно,
  • – одговарајте на сва дететова питања о вртићу,
  • – кажите му ко ће га водити у вртић и долазити по њега,
  • – будите тачни када долазите по дете,
  • – првих дана одвојте више времена да будете са дететом, у овом периоду ваше присуство му је драгоцено,
  • – покажите жељу и смиреност да се дете укључи у групу,
  • – охрабрите сваки дететов корак ка одвајању,
  • – покажите детету да верујете у њега, у његове могућности и његов успех.

 

Период прилагођавања никада не протиче без тешкоћа будући да деца, ступају у једну нову и непознату средину и морају да се прилагођавају на ритам живота који се често разликује од онога на који су навикла.

При поласку у вртић мења се статус детета: док су у породици по правилу имала привилегован положај, у васпитној групи су јединка у мноштву себи равних, са којима се може сарађивати али и бити у сукобу интереса, што захтева њихово усклађивање. Отуда, није реткост да се на почетку школске године наилази на децу која су у стању стреса, узнемирена су и на разне начине протествују против промене. Она одбијају храну, сан им је поремећен, не могу нормално да извршавају своје физиолошке потребе, понекад се јавља агресија према другима и према себи, претерано се везују за присутну одраслу особу, или се повлаче у себе што је праћено потишћеношћу.Такво понашање, насупрот веровању да представља први знак успешне адаптације, заправо је лошији показатељ од дечјег плача и протествовања и може имати озбиљније последице од наведених…

Период прилагођавања може трајати дуже или краће (од десетак дана до два месеца, када се већ може говорити о озбиљним тешкоћама у адаптацији) а зависи од низа околности као што су општи услови живота и рада у станови, стручна оспособљеност и карактеристике личности васпитача који ће радити са децом, материјални услови, спремност родитеља да потпомогну процес адаптације и особине самог детета. Уколико су дечја социјална искуства пре доласка у установу била богата, позитивна и разноврсна она могу знатно олакшати адаптацију исто као што неки непријатни доживљаји (као што је нпр.болест детета, боравак у болници без родитеља) могу да имају супротан учинак. Здравље деце је такође значајан фактор јер је познато да здравствено слабија, и уопште физички осетљивија деца чешће имају адаптационе сметње.

За дете је најкритичнији први дан у вртићу и зато му треба обезбедити што пријатније утиске и позитивна искуства, јер ће то утицати да се код њега јави жеља да дође поново, а пресудну улогу у томе имају васпитач и родитељ. Први дани у установи могу бити одлучујући за став који ће се код дета изградити према њој, због чега треба предузети све мере за избегавање стресова и конфликата. Да би се дете лакше прилагодило, потребно је, пре свега, учинити све да се оно опусти и осети да је окружено људима који га прихватају, спремним да задовоље његове разноврсне потребе. Детету је потребно извесно време да схвати да његов растанак од родитеља није коначан, да је у установи привремено, као и да превазиђе осећај напуштености захваљујући везивању за једну нову особу, са којом није у сродству. Такође се и код родитеља јавља брига да ли ће дете бити прихваћено у групи, да ли ће довољно јести, да ли ће патити, плакати, а уколико је родитељ узнемирен и уплашен због одвајања, биће уплашено и дете. Свако одвајање је болно, али ако родитељи што пре прихвате чињеницу да је бол саставни део процеса раста и развоја детета, пре ће му помоћи да да тај бол прихвати и разреши…

Page Reader Press Enter to Read Page Content Out Loud Press Enter to Pause or Restart Reading Page Content Out Loud Press Enter to Stop Reading Page Content Out Loud Screen Reader Support