Дефинисати појам интелигенције није лако. То је ментална способност која укључује резоновање, планирање, решавање проблема, апстрактно мишљење, разумевање комплексних идеја, повезивање и увиђање релација, брзо учење и учење из предходног искуства. Постоји на десетине дефиниција које покушавају да се свеобухватно позабаве овом проблематиком. Можемо рећи да је најприхваћенији став да интелигенција представља способност да се учи из предходног искуства, решавају проблеми увиђањем битних односа, као и способност прилагођавања новим ситуацијама.
Постоји више теорија и модела интелигенције који покушавају да објасне на који начин је интелигенција структурисана. Кроз историју проучавања интелигенције, прешли смо пут од Бинеове једнофакторске теорије према којој постоји једна општа интелектуална способност, преко Спирманове двофакторске теорије, по којој постоје општи и специфични фактор, Гилфордовог модела структуре са 120 посебних, међусобно независних фактора, Кателове хиерархијске теорије флуидне (урођене) и кристализоване (стечене) интелигенције, па све до данас најприхваћеније Гарднерове теорије вишеструких интелигенција која препознаје 7 различитих и независних интелигенција.
Коефицијент интелигенције је свакако најпознатији појам везан за интелигенцију. Од самог почетка истраживања ове области истраживачи су тражили начин на који је могуће измерити ову способност. Тестови интелигенције који су развијани, намењени су индиректном мерењу степена развијености опште способности. Они се састоје од стандардизованих задатака којима се мере различите способности: памћење, резоновање, логичка, математичка, вербална, спацијална способност и сл. Данас се примењује мноштво различитих тестова – индивидуалних и групних, вербалних и невербалних. Резултати ових тестова помажу приликом одређивања спремности деце за полазак у школу, процену могућег успеха у школовању, приликом професионалне орјентације и селекције кандидата за посао.
Развој интелигенције је још једна од тема која је заокупљала пажњу истраживача а и већег дела јавности. Питање да ли је могуће утицати на развој интелигенције и на који начин, било је увек актуелно.