У развоју и васпитању човека предшколско васпитање има изузетан и пресудан значај. Ово је период најбурнијег и најинтензивнијег развоја детета. Дете од 3 до 7 године расте просечно 6-7 цм годишње, добија 2-3 кг., а развој опште умне способности одвија се тако да се 50% тог развоја, ако узмемо у обзир период од рођења па до 17год., постиже у прве 4 године живота, затим 30% до завршене 8 године, а преосталих 20% до краја 17 године живота. Ово је узраст када се успостављају социјални контакти и када дете почиње да овладава својим емоцијама.
Ставови које дете у овом периоду изграђује према другима, према свету који га окружује и животу уопште, одлучиће хоће ли млад човек изградити поверење у свет око себе уз схватање да му је тај свет наклоњен, занимљив, изазован и пријатан, ао себи ће мислити као о вредној и прихваћеној особи.
Педагогија , као наука о васпитању, каже да постоје две групе фактора који утичу на развој личости:
Обе групе фактора подразумевају и активност личности (детета, човека) без које развој није могућ.
Основна активност која обезбеђује развој једне личности јесте учење.Дете учи од самог свог рођења. И од самог рођења дете се налази у друштвеној средини која има одређене културне карактеристике( навике, обичаје, менталитет). Друштво од самог рођења детета, покушава да му наметне одређене норме понашања и да код њега развије одређене навике.
Основну јединицу(ћелију) једног друштва, друштвене средине чини породица. Њена улога у развоју детета је изузетно значајна, нарочито у првом периоду његовог живота, одмах после рођења, јер је дете тада још неоформљено као личност и најподложније је утицају породице.
Породица се сматра једном изузетно сложеном друштвеном заједницом која има своје економске, емотивне, социјалне и културне карактеристике. И док нормално функционоше, породица представља снажан васпитни чинилац. Када дође до поремећаја односа у породици, онда се јављају и проблеми у васпитању.
Данашња савремена породица је суочена са многобројним проблемима, који се јављају као одраз одређених друштвених дешавања. Током последњих двадесетак година дошло до многобројних промена у нашем друштву ( ратови током 90-их, инфлација, бомбардовање, промена система управљања, система вредности ).. Сва ова дешавања одразила су се на породицу и њено функционисање. Данашња породица је суочена са могобројним проблемима ( почев од егзистенцијалне угрожености…), тако да она делимично губи своју васпитну функцију.
Родитељи су све више заокупљени послом, а деца су све више препуштена самој себи и све већи део слободног времена проводе уз медије.
Медији у савременом смислу подразумевају све видове масовне комуникације – ТВ, видео, ДВД, компјутер, интернет, мобилни телефони, часописи…Они имају неспоран утицај на развој личности, нарочито у предшколском периоду када личност детета још није развијена и подложна је разним утицајима. Због тога се намеће питање: шта је то што деца могу да виде и чују на медијима? Поред разних садржаја који имају едукативан карактер, све више има и садржаја који се на децу одражавају искључиво негативно…(“да се најежиш сцене“, “кечери“ итд…)
Дете предшколског узраста пролази кроз један врло специфичан и буран период свог развоја. На овом узрасту дете тек почиње да открива узрочно последичне везе, оно свет не доживљава на реалан већ на један врло субјективан начин. Оно је врло емотивно тако да све информације које дете прима, оно их и емотивно обрађује.
Све што дете учи, имитира у овом периду мора проћи кроз његово срце. И ако дете имитира позитивне садржаје како из породичног живота, тако и оне које му нуде медији, то ће јачати љубав у детету и позитивне емоције, а ако дете имитира насиље које му нуде медији, дете ће бити стално напето и насилно. Оно ће свет доживети као једну непријатељску и претећу средину против које се треба борити. А ту борбу ће започети преузимајући улогу свог омиљеног јунака из цртнаног филма, серије или видео игрице икренуће у акцију…
