Припремљеност за школу представља једно од најзначајнијих постигнућа у предшколском периоду. За ову припрему битни су многобројни фактори али свакако су најзначајнији предшколска установа и породица.
Једна од основних функција те припреме јесте да учини што неприметнијим прелазак из једне институције у другу као и да убрза процес прилагођавања новим условима у школи. Дете се поласком у школу налази у једној за њега сасвим новој средини, која се у већој мери разликује од породичне као и од средине у вртићу где је све прилагођено дечјем узрасту (столови, столице, кутићима за игру, тоалети) и где је атмосфера мање формална.
Припрема детета за школу никако не треба да буде стицање посебних знања и умења потребних за савладавање појединих наставних предемта које ће дете имати у првом разреду. Од тога је много битнији општи развој његових интелектуалних способности и сазнајних интересовања, као и развој способности да посматра, анализира, пореди и уопштава оно што опажа у природи и друштву и да на основу тога изводи закључке.
У предшколском периоду јако је битно ојачати физичко и ментално здравље деце, како би била спремна за напоре који их чекају у школи, битно је морално их васпитавати, што подразумева усвојеност одређених норми и правила понашања, спремност за сарадњу и комуникацију, изграђену самосвест, способност самоконтроле и самооцењивања, развијену вољу, правилан однос према раду, стечено поуздање у односу са другим људима. Јако је битно да се у овом периоду развију дечји интелектуални потенцијали, радозналост, креативност, љубав према књизи.
Поред општем припреме за школу, у установи се обавља и посебна припрема, у оквиру преипремних предшколских група. Посебна припрема има у виду наставне садржаје који се реализују у првом разреду основне школе у оквиру свих предмета. У ову препрему спадају нпр. учење деце да разликују боје, облике и количине предмета, посебне вежбе ситних мишића шаке и координација између ока и руке, руковање оловком као припрема за писање, игролике активности на тему „школа“.
Све ове активности реализују се у оквиру појединих аспеката развоја дечје личности – сазнајног, развоја комуникације и ставаралаштва, социо-емоционалног и духовног развоја и физичког развоја, кроз план и програм рада у припремним предшколским групама.
Незаобилазан фактор у припреми деце за школу јесте и породица. Родитељи су свакако врло заинтересовани за успех своје деце у школи, али често њихов допринос у том погледу није адекватан, па је понекад чак и погрешан, упркос добрим намерама. Те грешке најчешће се огледају у давању предности специјалној припреми за школу (која се најчешће своди на учење неких делова наставног градива за 1. разред). Такође често се код родитељ јавља предрасуда према игри, као показатељу незрелости, па често код родитеља преовлађује став да је треба сузбијати.
Код многих родитеља постоји предрасуда да игра треба да буде превазиђена када дете крене у школу. С обзиром да се на игру гледа као на знак недораслости, она се омаловажава пред дететом, у име припремања за школу са намером да се потисне. Због тога деци не треба ускраћивати игру, али им треба бирати играчке које ће им развијати памћење, доследност, упорност, стрпљивост, игре које ће их учити и да губе и да побеђују.
Такође, у склопу припреме за школу јако је битна и атмосфера која влада у породици, јер најбоља васпитна метода на овом узрасту је лични пример, без чега ни остали васптни поступци неће бити ефикасни. Такође у породици трбе радити и наразвијању дечје пажње-разговором, причањем прича и слично, треба развијати доследност у раду, развијати радне навике код детета (сређивање собе, прикупљање играчака) али и у пословима везаним за целу породицу. Такође у породици је потребно обратити пажњу и на навике детета-како слаже своје ствари, како се брине о својим књигама, како поступа према играчкама јер ће се тако дете односити и према школским књигама.
Децу такође не треба застрашивати школом, јер то неће допринети лаком прилагођавању на нову средину и обавезе у школи. Родитељи треба да се потруде да створе такву атмосферу у породици да полазак у школу али и сваки други школски дан буду радостан доживљај за дете, који ће оно започети са осмехом.
